BB Dental

TEORIJA DIMENZIONE HARMONIJE

 

 PLANIRANJE UGRADNJE IMPLANTATA PRIMENOM TEORIJE DIMENZIONE HARMONIJE

 

Autori:

             Doc. dr Zoran Vlahović

             Dr Marko Magić

             Prof. dr Zoran Lazić

 

Savremena implantologija podrazumeva tzv. “planiranje unazad”. Implantat treba da bude ugrađen na mestu buduće krunice kako bi estetika bila u potpunosti zadovoljena, jer pacijent dolazi kod nas sa namerom da dobije novi zub, a ne titanijumski šraf u vilici.

Osnov uspešne implantologije predstavlja pravilno planiranje, jer samo implantati ugrađeni na optimalnim pozicijama omogućavaju adekvatan, estetski zadovoljavajući protetski rad. Kompjuterom planirana i vođena implantologija, definitivno je put kojim ide moderna implantologija, ali u svakodnevnoj implantološkoj praksi veliki broj slučajeva se može sigurno, bezbedno i zadovoljavajuće rešiti klasičnom implantatnom hirurgijom. Međutim i kod iskusnih hirurga se može desiti previd u smislu određivanja pozicije za ugradnju implantata koji se u najvećem broju slučajeva više ne može korigovati. (Slika 1)

 

                                                                

 

 

Od nedavno na našem tržištu je dostupan set za pozicioniranje mesta ugradnje implantata, italijanskog proizvođača B&B DENTAL zasnovan na TEORIJI DIMENZIONE HARMONIJE. Sistem je osmislio prof. dr Claudio Banzi, a koncept po kojem funkcioniše baziran je na podeli svih denticija na tri veličine (SMALL, MEDIUM i LARGE). Podela je izvršena prema mezio-distalnom promeru krunice zuba na bazi statističkih podataka iz studije na 2.000 ispitanika. Sastavni deo seta je i tabela sa mezio-distalnim promerima svakog zuba u sve tri veličine što omogućava da merenjem krunice bilo kojeg zuba možemo odrediti kojoj od tri grupe pripada, a samim tim i podatke o dimenzijama svih ostalih zuba (Slika 2).

 

                                                                                                    

 

 

Set (Slika 3) se sastoji od dve grupe pozicionera/distancera u svim potrebnim veličinama. Jedna grupa distancera je konstruisana kao dodaci za početni borer u obliku cilindara različitih promera (Slika 4), dok je druga grupa u stvari set pinova različitih dijametara (Slika 5). Upotreba samog seta je vrlo jednostavna i preporučuje se naročito početnicima, ali i iskusnom implantologu može biti od velike pomoći.

 

 

 

 

Prikaz pacijenta:

 

Pacijentkinja M.Đ. starosti 36 godina, se javila radi implantatno protetske rehabilitacije terminalnog bezubog sedla u donjoj vilici sa leve strane.

Nakon uzetih anamnestičkih podataka, kliničkog pregleda i analize CBCT (Cone Beam Computer Tomography) snimka (Slika 6) odredili smo plan terapije.

 

     

 

 

S obzirom na povoljne anatomske uslove i zadovoljavajuću vertikalnu i horizontalnu dimenziju koštanog tkiva, odlučili smo se da ugradimo tri implantata proizvođača B&B DENTAL i to na poziciji 35 DURAVIT 3P 4.0x12mm; na poziciji 36 – DURAVIT 3P 4.0x12mm; i na poziciji 37 – DURAVIT 3P 4.0x10mm (Slika 7).

 

                                                      

 

 

Merenjem mezio-distalnog promera centralnog gornjeg sekutića, utvrdili smo da pacijentkinjina denticija pripada grupi SMALL, te smo za prostor drugog donjeg premolara upotrebili odgovarajući pozicioner promera 6.5 mm. i njime ispreparisali početni deo ležišta implantata. Nakon toga smo na to mesto postavili pin pozicioner i ispreparisali početni deo ležišta implantata za prvi donji molar pozicionerom, koji je za ovu veličinu denticije promera 9.5 mm. Nakon toga, postupak smo ponovili i za drugi molar. U preparisana početna ležišta implantata na pozicijama 35 i 36 smo postavili pin pozicionere, a onda ispreparisali i početni deo ležišta za implantat na poziciji 37. Promer za pozicioner na ovoj poziciji u SMALL denticiji iznosi 8.5mm (Slika 8).

 

                       

 

 

Na ovaj način smo markirali pozicije za planiranu ugradnju sva tri implantata i onda proceduru preparacije i same ugradnje nastavili po protokolu proizvođača.

Čitava procedura se može uraditi i na indirektni način. Nakon izlivanja gipsanog modela, izradi se trej od vakuum folije, a protokol merenja i planiranja uradi na modelu na isti način kao i u ustima (Slika 9).

 

                          

 

 

Kao rezultat, dobijamo trej od vakuum folije na kojem su markirane pozicije implantata i koji koristimo u toku hirurgije za određivanje pozicija implantata, a onda proceduru nastavljamo po protokolu proizvođača (Slika 10).

 

 

 

Kao rezultat primene teorije dimenzione harmonije u planiranju, dobili smo tri ugrađena implantata na optimalnim pozicijama za nastavak terapije i protetsko zbrinjavanje pacijenta (Slika 11).

 

                 

 

 

Primena ove jednostavne i praktične metode planiranja može biti od velike pomoći implantolozima. Preporučuje se kako kod ugradnje implantata u većim bezubim segmentima kada treba postaviti implantatate na odgovarajućem međusobnom rastojanju tako i kod nedostatka jednog zuba radi pozicioniranja implantata na bezbednom i optimalnom rastojanju od susednih zuba.